Na obali palićkog jezera poznato je šetalište Lajoša Vermeša. Prirodno okruženje, prepoznatljivi objekti secesijske arhitekture – Velika terasa, Ženski štrand, i Muzički paviljon, ali i skulpture postavljene u okruženju, predstavljaju ambijent obeležen tragom umetničkih stvaralaca. Kada je reč o skulpturama postavljenim uz obalu jezera uočavamo kako je reč sadržajima umetničke prirode i tragu pojedinog umetničkog izraza. Istaknućemo samo neke najprepoznatljivije akcente šetališta, koja se tiču skulptorskih radove. Skulptura Krila Ane Bešlić postavljena na Paliću 1957., a kompozicija Ptice (1957) iste vajarke na današnjem se mestu nalazi od 1964. Obe su tu postavljene u okviru tendencije postavljanja skulptura u slobodnom prostoru i svakodnevnom okruženju čoveka. Jedna od omiljenih skulpura posetilaca Palića jeste i lirsko Jesenje sunce (1968.) Zlate Markov Baranji, predstavljeno sedećim figurama dve starice. Skulpture koje se mogu videti uz obalu Palića načinje su od različitih materijala -bronze, kamena i drveta, a u najvećem su broju nastale u peridu od kraja pedesetih godina dvadesetog veka pa do danas. Kao autori skulptura javaljaju se tu i Branko Ružić, Dušan Pašić, Laslo Silađi (Szilágyi Lásló), Vera Gabrić Počuča, Ferenc Kalmar (Kalmár) i dr.
Ljubica Vuković Dulić
Literatura:
1. Дуранци Бела, Габрић Почуча Вера (2001): Јавни споменици општине Суботица – Szabadkai község emlékművei. Mеђуопштински завод за заштиту споменика културе, Суботица.