Aleksander Lifka (Lifka Sándor, Brašov, 30. 5. 1880 – Subotica, 12. 11. 1952), vlasnik putujućeg bioskopa, vlasnik stalnih bioskopa, snimatelj. Najmlađi je sin Ernestine Tihai (Ernestine Tychay) i Karla Johana Lifke (Carl Johan Lifka), vlasnika panoptikuma i pokretnog muzeja. Nakon što se u mladosti video prve filmske projekcije, sa braćom Karlom Fridrihom i Rudolfom doneo je odluku da nastave sa poslom svojih roditelja. Napravili su svoje šatore i prvih godina 20. veka posetili mnoge gradove širom Austro – Ugarske monarhije, ali i van nje, prikazujući dokumentarne i igrane filmove, obrazovne sadržaje, ali i snimajući filmove. Bio je saradnik „Naučnog pozorišta Uranija“ iz Budimpešte. Dobitnik je brojnih priznanja za kvalitet predstava, među kojima se izdvajaju dve nagrada na Zemaljskoj izložbi u Pečuju 1907. godine. Od 1. 11. 1911. godine, zajedno sa bratom Rudolfom i majkom, pokreću u subotičkom hotelu „Hungarija“ bioskop „Lifka“. Za vreme Prvog svetskog rata bio je mobilisan i poslat u Galiciju gde je, po vlastitim rečima, snimio nekoliko filmova. Nakon ranjavanja radio je u Odelenju vojnog žurnala „Filmkriegspresse“ u Beču, a zatim u Badenu kao operater u Glavnom štabu austrougarske vojske. Nakon povratka u Suboticu prodao je bioskop, ali je nastavio da radi u njemu, oženio se sa Eržebet rođ. Bek i sa njom osnovao preduzeće za distribuciju „Orient film d.d.“, koje radilo do početka 30 – tih godina 20. veka. Nakon toga bio je vlasnik trgovine za prodaju elektrotehničke robe i radio aparata.
Mirko Grlica
Literatura:
Mirko Grlica (2011/a): Subotički dani gospodina Aleksa. In: Aleksandar Saša Erdeljanović i Mirko Grlica (ed.): Lifka i Lifke. Otvoreni univerzitet Subotica, Jugoslovenska kinoteka Beograd. Subotica, 11-46.