Živalj ovoga kraja ja po Roža Šandoru nazvao nekoliko orijentirnih tačaka, na primer stabala i ostrva: na taj način čuveni hajdučki vođa postaje ujedno deo uobličavanja istorije i sudbine ovdašnjeg stanovništva. Pre dve decenije živelo je još nekoliko meštana čijim je dedovima Roža Šandor bio kum na krštenju. Roža Šandor je rođen 10. jula 1813. delu Segedina koji se i danas zove Donji grad.. Ni samo njegovo rođenje nije moglo proći bez predskazanja – rodio se, naime, u vreme oluje i navodno je nakon rođenja zbacio sa sebe pelene. Na taj način je iskazao svoju kasniju izvanrednu snagu. 1848-49, u vreme mađarske borbe zu slobodu, oval hajduk je sa svojih 150 ljudi ušao u rat i stao na stranu vojske revolucije , te se sa svojom slobodnom družinom naoružanom sa bičevima koji su na kraju imali metalne karike i pištoljima, borio prvenstveno protiv južnih Srba, da bi zatim dalje pljačkao građane Južne Madjarske. Tako je Roža Šandor jos pre pada borbe za slobodu dospeo van zakona, i nakon 1849. je za njim ponovo izdata poternica. Njegov najsmeliji pokušaj plačke je bio uravo i poslednji, kojom prilikom je pokusao opljačkati poštanski voz na relaciji Segedin – Budimpešta. Roža i njegovi hajduci su podigli šine pored Kišteleka i u gustišu čekali da voz isklizne iz šina. Suđenje uhvaćenom hajduku održano je 1872., nakon čega je, iako je tužilac tražio za njega smrtnu kaznu, dospeo u zatvor u Samošujvaru. Odatle već – zbog svoje starosti i bolesti nije mogao pobeći – a tamo je do svoje smrti 1878. radio kao krojač, a zatim kao pletač čarapa. Ostrvo koje se nalazi na severu Lodoškog jezera je – po narodnom predanju – bilo njegovo skrovište na kome nas i dan danas nas obuzmu romanične misli kada kročimo na tlo ovog malog ostrva.
Pap Arpad
Izvor:
http://www.rubicon.hu/magyar/oldalak/1813_julius_10_rozsa_sandor_szuletese/
urednik: Tarjan M. Tamaš.